Prezime i Brak: Lični Izbor ili Tradicija?

Pitanje prezimena nakon sklapanja braka jedno je od onih, naizgled jednostavnih, pitanja koje može pokrenuti burne rasprave, otkriti duboko ukorenjene stavove i izazvati neočekivane konflikte. Da li zadržati svoje, uzeti partnerovo, dodati ga uz svoje ili možda potpuno izmisliti novo? Iza ovog izbora često stoje različiti motivi: od ličnog identiteta i emotivne vezanosti za porodično poreklo, preko poštovanja tradicije, pa sve do praktičnih razloga i želje da se izbegne administrativna papirologija.

U srpskom društvu, kao i na celom Balkanu, još uvek je dominantan običaj da žena uzima muževljevo prezime. Međutim, sve je više parova koji ovu tradiciju dovodе u pitanje i traže rešenje koje odgovara njihovom načinu razmišljanja i vrednostima. Ovaj tekst ne nudi univerzalne odgovore, već predstavlja mozaik različitih mišljenja i iskustava, nastojeći da osvetli kompleksnost ove, za mnoge, prilično emotivne teme.

Zašto Prezime Nije "Samo Prezime"?

Za mnoge ljude, prezime je mnogo više od administrativnog podatka. Ono je deo ličnog identiteta, veza sa porodicom, istorijom i korenima. Nositi određeno prezime decenijama stvara prirodnu vezanost. Stoga, odluka da se to prezime promeni može biti doživljena kao odricanje od dela sebe. Kao što jedna učesnica rasprave primećuje: "Moje prezime je deo mene od trenutka kad sam se rodila... ne vidim zašto bi bilo glupo da ga zadržim."

S druge strane, za neke, prezime je spoljni simbol koji ne određuje njihovu suštinu. "Ja sam ja, moje prezime nije moja ličnost", ističe druga. Ova perspektiva omogućava da se na promenu prezimena gleda kao na prirodan i logičan korak u stvaranju nove porodične zajednice, bez osećaja gubitka.

Tradicija nasuprot Ličnom Izboru

Argument "tradicije" jedan je od najčešćih u ovim raspravama. "Kod nas je tako", "Mi smo Srbi/Balkanci", "Tako se oduvek radilo" - fraze koje se često čuju. Tradicija nosi sa sobom osećaj pripadnosti, kontinuiteta i predvidljivosti. Za mnoge parove, zajedničko prezime po mužu simbol je jedinstva i porodičnog sklada. "Mi smo porodica, mi smo tim, mi smo ekipa... jаči smo kao takvi", ističe jedna sagovornica.

Međutim, kritičari slepog poštovanja tradicije postavljaju pitanje: koje sve tradicije treba poštovati? "Po tradiciji treba da imamo svadbu pod satrom, da mlada pere noge svekru... gde je tu granica?" Tradicija se vremenom menja, a neke od njenih aspektata mogu biti zastarele ili čak štetne. Kao što neko primenjuje, insistiranje na tradiciji samo kada je u pitanju prezime, a ne i drugi, manje prijatni običaji, može delovati selektivno.

Ključno je shvatiti da se tradicija i lični izbor ne moraju međusobno isključivati. Može se poštovati duh zajedništva i povezanosti, koji tradicija nosi, ali ga se ispoljiti na način koji odgovara savremenom paru.

Pritisak Okoline i Porodični Sukobi

Nažalost, odluka o prezimenu često prestaje da bude privatna stvar dvoje ljudi. Umešaju se roditelji, svekrve, prijatelji, pa i dalja rodbina. Iskustva su raznovrsna: od potpune podrške, preko začuđenih pogleda, pa sve do otvorenih sukoba i uvreda. Jedna mlada opisuje kako je na njenom venčanju, nakon što je izjavila da zadržava svoje prezime i dodaje muževljevo, nastala "negativna energija na sve strane", a svekrva je "htela da je ubije pogledom". Takva iskustva mogu da zasenе i najlepše trenutke i ostave duboke emocionalne ožiljke.

Ovakvi pritisci mogu dovesti do toga da žena donese odluku iz straha, a ne iz ličnog uverenja. "Nažalost, upravo strah od takvih stvari navede mnoge devojke da se odreknu ne samo prezimena nego i mnogih drugih stvari u životu", primećuje jedna od učesnica. Upravo zbog ovoga je važno da par jasno komunicira svoje odluke unapred i da stane jedan uz drugog, čineći svoj izbor jasmim i nepokolebljivim.

Pravo na Izbor: Sve Opcije su Na Stolу

Zakon u Srbiji, na sreću, daje prostor za lični izbor. Žena (ali i muškarac) ima nekoliko opcija:

• Zadržati svoje devojačko prezime.
• Uzeti prezime supružnika.
• Zadržati svoje i dodati prezime supružnika (maksimalno dva prezimena).

Odluka o prezimenu dece takođe je stvar dogovora roditelja - može biti očevo, majčino ili oba. Ova fleksibilnost omogućava svakom paru da pronađe rešenje koje odgovara baš njima.

Argumenti za Zadržavanje ili Dodavanje Svog Prezimena

Oni koji se zalažu za zadržavanje ili uključivanje ženinog prezimena često ističu sledeće:

• Očuvanje ličnog i profesionalnog identiteta: Posebno je bitno za žene koje su se afirmisale u svojoj profesiji pod određenim prezimenom.
• Simbolička jednakost u braku: Ako deca automatski dobijaju očevo prezime, zašto ne bi imale i majčino? "Zašto bi dete nosilo samo prezime oca, ako ga ja nosim 9 meseci i rađam?", pita se jedna žena.
• Emotivna vezanost za sopstvenu porodicu: Posebno ako nema muških potomaka ili ako postoji jaka želja da se očuva porodično prezime.
• Praktičnost: Izbegavanje obimne procedure promene dokumenata (lične karte, pasoša, vozačke dozvole, bankovnih računa, diploma...).

Argumenti za Uzimanje Muževljevog Prezimena

Sa druge strane, oni koji smatraju da je prirodno i ispravno uzeti prezime supruga navode:

• Simbol zajedništva i stvaranja nove porodice: Zajedničko prezime vidi se kao jaka spona koja jasno pokazuje da ste "tim".
• Poštovanje tradicije i kulture sredine: Kao deo prihvaćenog društvenog obrasca koji donosi osećaj pripadnosti.
• Jednostavnost za decu: Da bi se svi u užoj porodici prezivali isto, što može biti praktičnije i manje zbunjujuće za decu.
• Ljubav i želja da se to uradi: Kao lični, emotivni gest prema partneru, bez osećaja prinude.

Šta sa Decom? Dilema Dva Prezimena

Pitanje postaje još složenije kada se pojave deca. Da li dete treba da nosi oba prezimena? Ova praksa je sve češća, ali otvara nova pitanja. Glavna zamerka je administrativna kompleksnost - dužina potpisa, moguće greške u dokumentima, zbunjenost u školskim evidencijama. Neki iznose zabrinutost: "Dete se predstavlja prvi dan u školi: 'Zovem se Aleksandar Rodić Jovanović Petrović Đorđević. Drago mi je.'"

Postavlja se i pitanje daljeg "nasleđivanja": ako dete sa dva prezimena uda/o se za nekoga ko takođe ima dva prezimena, šta onda dati njihovom detetu? Zakon ograničava na dva prezimena, tako da bi takav par morao da bira koja će dva od četiri moguća da prenese. Ovo navodi neke na zaključak da je sustina u ličnom izboru svake generacije. "Šta će moje dete kasnije da radi sa svoja dva prezimena... otkud ja znam? To je njegova stvar i odluka", kaže jedna buduća majka.

Zaključak: Snaga Dogovora i Uzajamnog Poštovanja

Kroz sva ova iskustva i argumente provlači se jedna jasna nit: najvažniji faktor nije sam izbor, već način na koji se do njega došlo. Zdrav i funkcionalan odnos karakteriše sposobnost da se o ovakvim stvarima otvoreno razgovara, sasluša partner i nađe rešenje koje oboje mogu da prihvate sa poštovanjem, ako ne i sa podrškom.

Konačno, prezime je spoljni znak. Ono što zaista gradi porodicu nisu slova na ličnoj karti, već ljubav, poverenje, poštovanje i svakodnevni trud koji ulažemo jedan u drugog. Kao što je neko mudro primetio: "Neka živi ljubav u krevetu, a ne na papiru." Bilo da odlučite da zadržite svoje, uzmete njegovo/njeno, spojite ih ili izmislite potpuno novo, neka ta odluka bude rezultat vašeg zajedničkog puta, a ne straha od osude ili slepog sledenja pravila koja vam ne odgovaraju.

U suštini, pravo na izbor je ono što ima najveću težinu. I svaki izbor zaslužuje poštovanje, pod uslovom da je donet slobodno, iz srca i uz međusobno razumevanje onih kojih se najviše tiče - dvoje ljudi koji grade svoj zajednički život.