Opsesija kilogramima: Kako mediji utiču na naše samopoštovanje

U modernom dobu, dobar izgled se ističe kao jedan od glavnih kvaliteta čoveka, a to je sve češće povezano sa zahtevom da se bude mršav. Mediji su do te mere počeli da isticu mršavost kao kvalitet da su ljudi, posebno žene, opterećeni brojanjem kalorija i razmišljanjem o hrani. Anoreksične manekenke i javne ličnosti predstavljaju model devojkama koje se svakodnevno izgladnjuju. Kako gledate na ovaj problem?

Kako mediji oblikuju naše percepcije?

Mnoge žene priznaju da su pod uticajem medija i društvenih standarda. "Priznajem da je takvo razmišljanje zahvatilo i mene. Tako da puno vremena posvećujem brizi o ishrani i pazim da se ne ugojim. Evo, npr., sada sam se ugojila pola kilograma, tako da imam 52,5 kg na visinu 170 cm. Znam da to nije puno i da prema tabeli preporučenog BMI-a spadam u kategoriju neuhranjenih, ali bukvalno sam ljuta na sebe zbog tih pola kilograma," izjavila je jedna od korisnica foruma.

Međutim, neki su uspeli da se oslobode ovog pritiska: "Ne dozvoljavam medijima da mi ispiraju mozak. Od kad sam izgubila zdravlje, bitno mi je da budem koliko mogu zdrava i rumena. Meni je stalo da lepo izgledam i budem vitka, ali ne po cenu zdravlja. Ja to postižem pravilnom i zdravom ishranom, ne gladovanjem i sportom."

Zdravlje ili izgled: Šta je važnije?

Neki ljudi su spremni da žrtvuju zdravlje zarad savršenog izgleda: "Ako treba da se bira između anoreksičnosti i gojaznosti, glasam za anoreksičnost." Međutim, većina se slaže da je ključ u balansu: "Nisam opterećena kilogramima. Volim da pešačim i da plivam. Nisam više u fazi opterećivanja. Mislim da sve svoje dobro sa sobom nosim i da od viška glava ne boli."

Ono što je posebno zabrinjavajuće jeste koliko mladih ljudi razvija poremećaje ishrane zbog pritiska medija. "Ranije sam bila prilično opterećena kilogramima dok nisam smršala, a sada više nisam, ali se trudim da se hranim zdravo i, naravno, pazim šta jedem," kaže jedna od korisnica.

Zašto dijete ne funkcionišu?

Mnogi pokušavaju razne dijete, ali one često dovode do još većih problema: "Dijete koje podrazumevaju totalno gladovanje jednostavno ne funkcionišu. Čovek nije napravljen da može da živi na čaši vode i dve jabuke dnevno. Sa takvim metodama, ako ste baš mazohista, izgubićete možda nekoliko kilograma, a onda ćete izmučeni i gladni navaliti na frižider i biće još gore."

Umesto drastičnih mera, preporučuje se postepena promena ishrane: "Poenta je da samo malo korigujete vašu standardnu ishranu. Ako svako jutro doručkujete burek, pokušajte da umesto toga uzimate neko integralno pecivo, musli, voće. Smanjite hleb, izbacite slatkiše i gazirana pića bar mesec dana. Ako uz to ubacite i malo fizičke aktivnosti, videćete sigurno efekte."

Kako razviti zdrav odnos prema telu?

Ključ je u prihvatanju sebe: "Nije važno koliko će kilograma vaga pokazati, već kako se osećate. Ja super izgledam i baš me briga što neko misli da sam debeo ili mršav."

Neki savetuju da se uopšte ne merite: "Vagu treba da izbacite iz upotrebe. Izgledate dobro onda kad se pogledate u ogledalo i kažete: 'Zadovoljna sam.' Nismo svi isto građeni, tako da sve te formule oko idealne težine padaju u vodu."

Zaključak: Telo je hram, a ne ratno polje

Opsesija kilogramima može uništiti kvalitet života. Umesto da jurite za nekim nerealnim idealom, fokusirajte se na to da budete zdravi i srećni. "Meni je najvažnije da sam zdrava. Volim sebe takvu kakva jesam, i drugi me vole takvu. Ne morate biti savršeni da biste bili vredni ljubavi i poštovanja."

Zapamtite: zdravlje je uvek ispred izgleda. Umesto da se mučite nezdravim dijietama, usredsredite se na balansiranu ishranu i redovnu fizičku aktivnost. Vaše telo će vam biti zahvalno.